Извештај са теренског истраживања у Смедеревском округу 25-26. јуна 2010.
Jun 28, 2010Одбор за истраживање Комисије за тајне гробнице посетио је Смедеревски округ у времену 25-26 јун 2010. године.
Састав истраживачког тима др Момчило Павловић координатор Одбора, мр Срђан Цветковић секретар Комисија, сарадник Одбора студент историје Немања Девића.
25. ЈУНА 2010.
ГРОЦКА: Према плану пута истраживачки тим је кренуо из Београда око 8 часова око 9 нашли смо се на првој локацији предвиђеној маршутом то је њива Момчила Марића у Гроцкој тамо нам је сведок Душан Вуковић и син власника М. Марић њиве испричао своја сазнања о томе да су на овој локацији октобра новембра 1944 . стрељано на десетине лица из Гроцке и ближе околине. Њива стога није обрађивана од 1945. и представља својеврстан парлог. Димензије локалитета се од прилике могу се проценити на 20 Х 30 метара. Сведокиња је испричала да се затвор налазио у самој Гроцкој близу Општине а да су одате лица извођена на ову локацију као и на ушће Грочице у Дунав где су према сазанањима и сведочењу Милене Вуковић-Грујић стрељани и њен брат Страхиња и мајка Станојка које је више пута посећивала у затвору. Иначе Милена и Страхиња Грујић су једни од ретких преживелих у возу у великој експлозији у Смедереву 5. јула 1941. Локације су снимљене као и изјаве сведока на лицу места.
СМЕДЕРЕВО: Након тога око 11 сати стигли смо у Смедерево где је један део екипе на челу са Немањом Девићем саслушавао три сведока о ликвидацијама без суђења крајем 1944. у Смедереву и околини. Реч је о сведоцима Драгану Рајчићу, Александру Ђуричићу и Мирјани Ђуричић –Вукасовић. Као потомци жртава (Сретена Рајчића и Златоја Вукасовића) говорили су о околностима страдања и локацији Желвоз на којој верују да почивају њихови остаци. Занимљиво је то што је пок. Рајчић страдао јер је током окупације био у делегацији која је посетила Виницу и Катинску шуму чији случај није усамљен. Друга жртва Вукасовић је као избеглица из НДХ и војно лице током рата био командир обезбеђења у Сартиду (данас УС Стиллу).
Затим смо заједно обишли локацију ушће Језаве у Дунав на поменутиој локацији терен је значајно измењен, измештано је корито реке, никло је предузеће Желвоз сада у власништву румунске компаније, а на терену где су људи ликвидирани с јесени 1944. Никло је дивље ромско насеље. Комисија је снимила терен, посетила локацију и утврдила да на овом локалитету не може бити есхумација већ да се евентуално може подићи скромно спомен обележје жртвама у близини насеља.
Истовремено председника одбиора проф.др. Момчила Павловића и секретара Комисије мр Срђана Цветковића примио је градоначелник Смедерева Предраг Умичевић. На заједничком састанку уговорен је пројекат оснивања мешовите комисије, сачињене од представника државне комисије и локалне заједнице, на чијем ће челу стајати Томислав Стевановић, директор смедеревског архива. План је да се до јесени на основу исцрпних истраживања на локалном нивоу, али и у државним архивима, сачини списак свих страдалих у Смедеревском округу у периоду 1941 1945. и о томе се до краја године објави публикација и презентују резлутати истраживања.
ВЕЛИКА ПЛАНА: Следећа локација коју смо обишли била је у Великој Плани. Ради се о школском дворишту гимназије..., које смо обишли у поподневним часовима. На лицу места сведоци и савременици показали су локације, на којима је према проценама покопано више десетина житеља Великоорашког среза, ликвидираних у јесен 1944. Сумња се да је у питању игралиште и простор иза гимназије. Податке су нам пружили мр Дарко Ивановић, професор плањанске гимназије и Војислав Којадиновић, чији је стриц Андрија, председник сеоске општине Старо Село, убијен 1948. и бачен у Мораву.
СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА: У организацији Н. Девића, у просторијама Народног музеја у Паланци, са почетком у 19 часова представљен је рад Комисије. На изузетно посећеној трибини, др Павловић, мр Цветковић и Девић говорили су о досадашњим резултатима и плановима рада, побројали локације и збирне резултате у Подунавском округу, појашњавајући притом и методолигију рада. Присуствовали су представници локалне самоуправе, медија, цркве и полиције. Трибина је за рад комисије била од велике користи, будући да се, по окончању представљања, јавило више лица, која су пружила низ драгоцених података и оставила потресна сведочења о страдању својих ближњих.
Ујутру 26. јуна (у 10 часова), С. Цветковић и Н. Девић обишли су локацију касарне Живко Павловић, у чијем кругу се, према исказима очевидаца Стевана Ђокића и Драгише Миливојевића, налази масовна гробница. Чланове одбора је примио и поздравио старији водник Божиновић и спровео их на радни састанак са в. д. команданта касарне капетаном Велимиром Јовановићем. По одржаном састанку, заједнички су обишли касарнски круг, где су чланови одбора снимили локалитет. Ради се о делу касарнског парка који се налази недалеко од главног улаза, димензија 30 x 50 м. Исказе очевидаца, који се нису ослободили страха од уласка у касарну, забележио је раније Немања Девић. Лица су стрељана новембра 1944. и покопана у рововима које су Немци претходно ископали за потребе одбране. На растанку, капетан Јовановић је пожелео члановима одбора срећу у даљем раду, исказујући притом спремност да помогне око свих питања која се тичу масовне гробнице у касарнском кругу.
Око подне, чланови одбора обишли су локацију Рудине, која сада припада кругу Института за повртарство. На локалитету димензије 10 x 15 m, у близини трафо станице, према исказима мештана вршена су октобра 1944. стрељања народних непријатеља. Позната су имена 12 ликвидираних лица на овом месту. У јесен 1944, војска је обезбеђивала ово место, где је брат стрељаног Момчила Манојловића једном приликом, будући да су били плитко закопани, ископао шал једног од стрељаних. На крају, Цветковић и Девић су у центру Паланке посетили и снимили локације на којима су се налазили затвор и локална УДБ-а.
Немања Девић