Izveštaj sa terenskog istraživanja u Smederevskom okrugu 25-26. juna 2010.
Jun 28, 2010Odbor za istraživanje Komisije za tajne grobnice posetio je Smederevski okrug u vremenu 25-26 jun 2010. godine.
Sastav istraživačkog tima dr Momčilo Pavlović koordinator Odbora, mr Srđan Cvetković sekretar Komisija, saradnik Odbora student istorije Nemanja Devića.
25. JUNA 2010.
GROCKA: Prema planu puta istraživački tim je krenuo iz Beograda oko 8 časova oko 9 našli smo se na prvoj lokaciji predviđenoj maršutom to je njiva Momčila Marića u Grockoj tamo nam je svedok Dušan Vuković i sin vlasnika M. Marić njive ispričao svoja saznanja o tome da su na ovoj lokaciji oktobra novembra 1944 . streljano na desetine lica iz Grocke i bliže okoline. Njiva stoga nije obrađivana od 1945. i predstavlja svojevrstan parlog. Dimenzije lokaliteta se od prilike mogu se proceniti na 20 H 30 metara. Svedokinja je ispričala da se zatvor nalazio u samoj Grockoj blizu Opštine a da su odate lica izvođena na ovu lokaciju kao i na ušće Gročice u Dunav gde su prema sazananjima i svedočenju Milene Vuković-Grujić streljani i njen brat Strahinja i majka Stanojka koje je više puta posećivala u zatvoru. Inače Milena i Strahinja Grujić su jedni od retkih preživelih u vozu u velikoj eksploziji u Smederevu 5. jula 1941. Lokacije su snimljene kao i izjave svedoka na licu mesta.
SMEDEREVO: Nakon toga oko 11 sati stigli smo u Smederevo gde je jedan deo ekipe na čelu sa Nemanjom Devićem saslušavao tri svedoka o likvidacijama bez suđenja krajem 1944. u Smederevu i okolini. Reč je o svedocima Draganu Rajčiću, Aleksandru Đuričiću i Mirjani Đuričić –Vukasović. Kao potomci žrtava (Sretena Rajčića i Zlatoja Vukasovića) govorili su o okolnostima stradanja i lokaciji Želvoz na kojoj veruju da počivaju njihovi ostaci. Zanimljivo je to što je pok. Rajčić stradao jer je tokom okupacije bio u delegaciji koja je posetila Vinicu i Katinsku šumu čiji slučaj nije usamljen. Druga žrtva Vukasović je kao izbeglica iz NDH i vojno lice tokom rata bio komandir obezbeđenja u Sartidu (danas US Stillu).
Zatim smo zajedno obišli lokaciju ušće Jezave u Dunav na pomenutioj lokaciji teren je značajno izmenjen, izmeštano je korito reke, niklo je preduzeće Želvoz sada u vlasništvu rumunske kompanije, a na terenu gde su ljudi likvidirani s jeseni 1944. Niklo je divlje romsko naselje. Komisija je snimila teren, posetila lokaciju i utvrdila da na ovom lokalitetu ne može biti eshumacija već da se eventualno može podići skromno spomen obeležje žrtvama u blizini naselja.
Istovremeno predsednika odbiora prof.dr. Momčila Pavlovića i sekretara Komisije mr Srđana Cvetkovića primio je gradonačelnik Smedereva Predrag Umičević. Na zajedničkom sastanku ugovoren je projekat osnivanja mešovite komisije, sačinjene od predstavnika državne komisije i lokalne zajednice, na čijem će čelu stajati Tomislav Stevanović, direktor smederevskog arhiva. Plan je da se do jeseni na osnovu iscrpnih istraživanja na lokalnom nivou, ali i u državnim arhivima, sačini spisak svih stradalih u Smederevskom okrugu u periodu 1941 1945. i o tome se do kraja godine objavi publikacija i prezentuju rezlutati istraživanja.
VELIKA PLANA: Sledeća lokacija koju smo obišli bila je u Velikoj Plani. Radi se o školskom dvorištu gimnazije..., koje smo obišli u popodnevnim časovima. Na licu mesta svedoci i savremenici pokazali su lokacije, na kojima je prema procenama pokopano više desetina žitelja Velikooraškog sreza, likvidiranih u jesen 1944. Sumnja se da je u pitanju igralište i prostor iza gimnazije. Podatke su nam pružili mr Darko Ivanović, profesor planjanske gimnazije i Vojislav Kojadinović, čiji je stric Andrija, predsednik seoske opštine Staro Selo, ubijen 1948. i bačen u Moravu.
SMEDEREVSKA PALANKA: U organizaciji N. Devića, u prostorijama Narodnog muzeja u Palanci, sa početkom u 19 časova predstavljen je rad Komisije. Na izuzetno posećenoj tribini, dr Pavlović, mr Cvetković i Dević govorili su o dosadašnjim rezultatima i planovima rada, pobrojali lokacije i zbirne rezultate u Podunavskom okrugu, pojašnjavajući pritom i metodoligiju rada. Prisustvovali su predstavnici lokalne samouprave, medija, crkve i policije. Tribina je za rad komisije bila od velike koristi, budući da se, po okončanju predstavljanja, javilo više lica, koja su pružila niz dragocenih podataka i ostavila potresna svedočenja o stradanju svojih bližnjih.
Ujutru 26. juna (u 10 časova), S. Cvetković i N. Dević obišli su lokaciju kasarne Živko Pavlović, u čijem krugu se, prema iskazima očevidaca Stevana Đokića i Dragiše Milivojevića, nalazi masovna grobnica. Članove odbora je primio i pozdravio stariji vodnik Božinović i sproveo ih na radni sastanak sa v. d. komandanta kasarne kapetanom Velimirom Jovanovićem. Po održanom sastanku, zajednički su obišli kasarnski krug, gde su članovi odbora snimili lokalitet. Radi se o delu kasarnskog parka koji se nalazi nedaleko od glavnog ulaza, dimenzija 30 x 50 m. Iskaze očevidaca, koji se nisu oslobodili straha od ulaska u kasarnu, zabeležio je ranije Nemanja Dević. Lica su streljana novembra 1944. i pokopana u rovovima koje su Nemci prethodno iskopali za potrebe odbrane. Na rastanku, kapetan Jovanović je poželeo članovima odbora sreću u daljem radu, iskazujući pritom spremnost da pomogne oko svih pitanja koja se tiču masovne grobnice u kasarnskom krugu.
Oko podne, članovi odbora obišli su lokaciju Rudine, koja sada pripada krugu Instituta za povrtarstvo. Na lokalitetu dimenzije 10 x 15 m, u blizini trafo stanice, prema iskazima meštana vršena su oktobra 1944. streljanja narodnih neprijatelja. Poznata su imena 12 likvidiranih lica na ovom mestu. U jesen 1944, vojska je obezbeđivala ovo mesto, gde je brat streljanog Momčila Manojlovića jednom prilikom, budući da su bili plitko zakopani, iskopao šal jednog od streljanih. Na kraju, Cvetković i Dević su u centru Palanke posetili i snimili lokacije na kojima su se nalazili zatvor i lokalna UDB-a.
Nemanja Dević