Извештај са теренског истраживања у Бољевцу
Oct 1, 2010ИЗВЕШТАЈ О ПРОБНОЈ ЕКСХУМАЦИЈИ НА ЛОКАЦИЈИ ПОТОК ЗМИЈАНАЦ, У БОЉЕВЦУ
Састав истраживачког тима: мр Срђан Цветковић, секретар Комисијe; члан Комисије и сведок, Добривоје Томић; сарадници Одбора за истраживање, студенти историје: Немања Девић и Никола Баковић.
1. октобар 2010, петак
Чланови Комисије су кренули аутомобилом Министарства правде Републике Србије 8.30 часова из Београда. На уласку у Бољевац око 10 и 30 сачекани су од стране локалних сарадника и потомака жртава. Заједно смо се упутили према имању Трујић Петра, у близини чијег имања смо претпостављали, на основу информација којих смо добили истраживањем, да се ради о масовној гробници с краја 1944. године. Oсновни извор информација су сведочења потомака, самог команданта ОЗН-е за Бољевац, Миодрага Цојића, као и једног од људи из стрељачког строја ОЗН-е у Змијанцу, извесног, сада покојног Васе Фришковића из Сумраковца. О наведеној локацији знао је да нам нешто каже и сам власник ливаде и имања у близини, Петар Трујић. Приликом куповине плаца 1974. од бившег власника добио је упозорења да се на истом налазе две масовне гробнице с краја 1944. године. Због тога није дуго могао да прода наведено имање, па га је на крају продао Трујићу по симболичној цени.
Након што смо обезбедили потребан алат од мештана и сарадника, приступили смо пробној ексхумацији у циљу потврђивања локације, заједно са власником имања и заинтересованим потомцима жртава. Установили смо да је скоро читав терен, непосредно поред потока Змијанац, површине 10 x 15 метара прекривен каменим плочама и камењем, што је био први знак да смо на правом трагу. Након што смо физички уклонили камене плоче и ископали око 20 цм земље, указали су се делови тела побијених. Пред нама се указао први леш, а убрзио смо могли назрети и друге. Даљу ескумацију смо прекинули сматрајући да је то посао за државне органе, стручњаке форензичке струке и за Одбор за ескумацију Комисије.
О свему што је рађено, вођен је записник и уредно смо фотографисали и снимили све видео камером. Наишли смо најпре на многобројне остаке: лактне кости, делове руку, а затим и осталих делова тела и на крају, и самих лобања убијених. У присуству криминалистичког инспектора Дејана М. установили смо да су убијени набацани један, преко других у више слојева. У циљу прикривања локације и заштите од могућих насртаја домаћих животиња, после сваког слоја стрељаних, локација је покривена каменим плочама и камењем. Даљем ископавањем прецизно смо очистили простор између скелета како би добили детаљнији увид и податке о страдалим лицима.
Према ранијим истраживањима, ради се о најмање 44 убијених мештана Бољевца, и околних села Кривог Вира, Сумраковца, Валакоње, Ласова и других који су стрељани без суђења, новембра 1944. од стране ОЗН-е. Комисија поседује, на основу архивских и других извора, податке за већину стрељаних у Змијанцу. Постоје и потомци, који су нам се обраћали, а заинтересовани за ексхумацију, идентификацију и достојно сахрањивање посмтртних остатака предака. Власник имања Петар Трујић, на чијем се имању налази ова али могуће и још једна локација заинтересован је такође да се тајна масовна гробница уклони са његовог иметка, с обзиром да се налази једва педесетак метара од његове куће.
Након пробне ексхумације, о свему што је пронађено, обавестили смо полицију у Бољевцу, Министарство правде (државног секретара Слободана Хомена), као и Више јавно тужилаштво у Зајечару (помоћника вишег јавног тужиоца, Ивана Марковића). Именованог смо упознали с чињеницом да је овим локација потврђена и да је даље у његовој надлежности даље поступи према Захтеву за ексхумацију, које су чланови Комисје предали Вишем јавном тужилаштву у Зајечару 9. септембра 2010. Убрзо након обавештавања, на лицу места се појавила полиција и направила детаљан увиђај, узевши податке, обележивши и обезбедивши локацију.
Све о овом догађају и нашем истраживању и резултатима, забележено је од стране локалних дописника медија (Вечерњих Новости и РТВ, Б 92), чије су медијске куће презентовале детаљне извештаје.
секретар Државне Комисије за тајне гробнице
убијених после 12. септембра 1944.