Годишњи извештај 2011.

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ 2011.

 

 

I) АР­ХИВ­СКА ИС­ТРА­ЖИ­ВА­ЊА И  ПО­ПИС ЖР­ТА­ВА

 

 

       За­хва­љу­ју­ћи ан­га­жо­ва­њу ве­ћег бро­ја са­рад­ни­ка и во­лон­те­ра из це­ле Ср­би­је и нешто знатније фи­нан­сиј­ској по­мо­ћи у 2011. години Ми­ни­стар­ства прав­де Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, Ко­ми­си­ја је у овој години сво­га ра­да при­ку­пи­ла по­дат­ке за пре­ко 17.000 нових стра­да­лих и не­ста­лих ли­ца  тако да се укупно у бази налази до данас негде преко 36. 000 лица на чијем сређивању тек треба даље радити будући да има одређених понављањa и преклапања. По­ред то­га, Ко­ми­си­ји је усту­пље­на ба­за од око 27.000 стра­да­лих ли­ца, ко­ју је по­пи­сао Ан­кет­ни Од­бор Скуп­шти­не Вој­во­ди­не, ко­ја се тренутно обрађује, а у на­ред­ном пе­ри­о­ду тре­ба да бу­де ин­кор­по­ри­ра­на и уса­вр­ше­на у је­дин­стве­ну ба­зу по­да­та­ка, до­ступ­на гра­ђа­ни­ма пре­ко web сај­та Ко­ми­си­је. По­да­ци о жр­тва­ма, нај­ве­ћим де­лом, су пре­у­зе­ти из Ар­хи­ва Ср­би­је тј. (гра­ђе БИА), Ар­хи­ва Ју­го­сла­ви­је, ло­кал­них Ар­хи­ва За­је­чар, Сме­де­рев­ска Па­лан­ка, Сме­де­ре­во, Ча­чак, а за те­ри­то­ри­ју Вој­во­ди­не нај­ви­ше из Ар­хи­ва Вој­во­ди­не.

 

ПРЕГЛЕДНА АРХИВСКА ГРАЂА У 2011:

 

АРХИВ СРБИЈЕ: У Ар­хи­ву Ср­би­је из гра­ђе БИА пре­гле­да­но је и об­ра­ђе­но нових око 50 збирки документа: 3 зборника и 3 омота, што са пршлогодишњих    120 ку­ти­ја и фа­сци­кли, чини знатан део тамошњег фонда. Такође је почело интензивно прегледање значајних фондова у одељењу Архива Србије у Железнику где се врши прегледавање фонда Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, која садржи око 200 фасцикли,  као фонда тужилаштва, Врховног суда и других фондова, који се тичу проблематике истраживања Државне комисије. Интезитет пронађених групних спискова и књига стрељаних у Фонду БИА у Архиву Србије опада, па се сада подаци о страдалим лицима налазе спорадично и у секундарној грађи. 

            Укупно је на основу наведене грађе пописано  преко 2000 страдалих и несталих лица.

 

ВОЈНИ АРХИВ:

У Војном Архиву, где су највише сконцетрисани истраживачки напори,  прегледани су фондови: НОВЈ (114 фасцикли), ВБА, око 50 уписника књига и регистара Војних судова, као и архиве ОЗН-е и КНОЈ-а (више десетина фондова).

Укупно је у базу унесено око 4.000 лица, махом на основу Уписника и регистара Војних судова и грађе ВБА.

 

ИСТОРИЈСКИ АРХИВ БЕОГРАДА: У овом архиву прегледани су фондови које је БИА предала овом Архиву, а садрже лична досијеа, затим грађа Окружних народноослободилачких одбора, Конфискација имовине и Списак службеника управе града Београда АО/ПО, Команда српске државне страже , досијеа Озне.

У овом Архиву пописано је 508 страдалих и несталих лица.

 

АРХИВ ВОЈВОДИНЕ:

 

        За сада је у Архиву Војводине пописано 7327 жртава, од тога је 847 стрељано на основу судског решења, а остали су ликвидирани. Ова лица су пописана углавном на  основу књига и спискова стрељаних ОЗН-е, грађе Војних судова и Покрајинске комисије за суђење ратним злочинцима и сарадницима окупатора.   Из осталих извора, као што је архива Анкетног одбора Скупштине Војводине пописано је више од 10.000 жртава, али овде нису урачунате немачке цивилне жртве, које су умрле у логорима широм Војводине.

	АРХИВ ВОЈВОДИНЕ пресуђени/осуђени	УЈЕДИЊЕНА БАЗА ПОДАТАКА пресуђени
БАЧКА	3733/234	6458
БАНАТ	1405/153	1879
СРЕМ	1342/460	1688
УКУПНО	6480/847	10025
	7327	10025

 

Ве­ли­ки број ли­ца је по­пи­сан за­хва­љу­ју­ћи до­ја­ва­ма гра­ђа­на пре­ко Ин­фо-цен­тра (те­ле­фо­ни, web сајт, е-mail), ко­ји се на­ла­зи у Ин­сти­ту­ту за са­вре­ме­ну исто­ри­ју и на осно­ву дру­гих се­кун­дар­них из­во­ра (ли­те­ра­ту­ра, зах­те­ви за ре­ха­би­ли­та­ци­ју, зах­те­ви за увид у до­си­јеа Архиву Србије итд.)

 

1.      ОКВИРНИ  ПРЕСЕК ДО САДА  УНЕСЕНИХ ПОДАТАКА

О СТРАДАЛИМ ЛИЦИМА И ИСТРАЖЕНЕ ЛОКАЦИЈЕ

Напомена: Само  пет округа која су болдирана спадају у ред детаљно обрађених; остали су само у процесу обраде, мање или више одмакли. У предатој архви БИА недостаје за садa око 40% архивске документације о стрељанима.

 

 

 

 

 

 

    

ПРОЈЕКАТ ИЗРАДЕ БАЗЕ ПОДАТАКА ,,ОТВОРЕНА КЊИГА“

 

 Од почетка новембра 2011. стартовао је и пројекат израде савремене базе података коју би у савремној и ефикасној форми презентовала широј јавности и заинтересованим лицима и институцијама податке до којих је дошла Комисија. У тај пројекат Отворена књига жртава укључено је пет истраживача и координатор чији је задатак да у наредних шест месеци преведу у ову форму више од 30 000 жртава. Овај формат подржао би и атачменте са фотографијама, документима и истовремно омогућио узраду квалитетне брзе  статистике страдања по различитим категоријама. До сада (фебруар 2012)  је унето у ову форму око 10. 000 имена из Смедеревског, Тимочког, Севернобачког, Колубарског, Јабланичког и Нишког округа као и Војводине. Израду базе сервисира Министарство правде Републике Србије и фирма BGDREAM.

 

ДОКУМЕНТАЦИОНИ ЦЕНТАР:

 

      Учи­њен је на­пор да се фор­ми­ра До­ку­мен­та­ци­о­ни цен­тар жр­та­ва. У ту свр­ху је од Ми­ни­стар­ства прав­де до­би­је­но око 60 ре­ги­стра­то­ра,  а Ин­сти­тут је из­ра­дио 300 фа­сци­кли. При­ку­пља­ју се и ар­хи­ви­ра­ју до­ку­мен­ти и фо­то­гра­фи­је од гра­ђа­на и по­то­ма­ка. На кра­ју ова­квог по­сла би се током наредне године у са­рад­њи са не­ким од му­зе­ја или ар­хи­ва евен­ту­ал­но ор­га­ни­зо­ва­ла и из­ло­жба по­све­ће­на жр­тва­ма.

      Гра­ђа, сли­кана из ар­хи­ва БИА-е у Ар­хи­ву Ср­би­је,  чу­ва се на по­себ­ним мо­бил­ним хард дис­ко­ви­ма и у ви­ше ко­пи­ја је ар­хи­ви­ра­на у Ин­сти­ту­ту. До са­да је фо­то­гра­фи­са­на гра­ђа за три окру­га или око 800 фо­то­гра­фи­ја, што је не­за­до­во­ља­ва­ју­ће и спо­ро. Такође је скенирана или фотокопирана грађа у Историјском архиву Београда и Војном архиву Пред­лог је да се на том по­слу у Ар­хи­ву Ср­би­је, уз по­моћ Ко­ми­си­је ан­га­жу­ју ви­ше ли­ца и на то­ме тре­ба да­ље ра­ди­ти. Дру­ги ве­ли­ки про­блем је што у гра­ђи БИА пре­да­тој Ар­хи­ву Ср­би­је не­до­ста­ју спи­ско­ви стре­ља­них за око 40% окру­га у Ср­би­ји, укљу­чу­ју­ћи ве­ли­ке гра­до­ве Бе­о­град, Кра­гу­је­вац, Ша­бац, Но­ви Сад. Ис­тра­жи­ва­чи Ко­ми­си­је ће се, у да­љем ра­ду, упу­сти­ти у тра­га­ње за истим у дру­гим ар­хи­ви­ма. Та­ко­ђе, по­сто­ји и ве­ли­ки про­блем фи­нан­сиј­ске при­ро­де. Не­до­ста­ју сред­ства за ан­га­жо­ва­ње ве­ћег ис­тра­жи­ва­ча у локалним срединама, ко­ји би у раз­ли­чи­тим ар­хи­ва­ма оба­вља­ли по­сло­ве уно­ше­ња по­да­та­ка, чи­ме би се знат­но убр­за­ло ис­тра­жи­ва­ње.

 

II). ЛО­КА­ЦИ­ЈЕ ТАЈ­НИХ ГРОБ­НИ­ЦА

 

      До кра­ја но­вем­бра 2011. еви­ден­ти­ра­но је, на осно­ву при­ја­ва гра­ђа­на и све­до­ка, преко 200 ло­ка­ци­ја таних гробница. Од тог бро­ја. то­ком ове го­ди­не, бли­же су ис­пи­та­не и сни­мље­не  ло­ка­ци­је у Рашком, Ваљевском, Шумадијском, Мачванском оокругу, Бе­о­гра­ду као и у Севернобачком округу у Војводини . Укуп­но су сни­мље­не и до сада де­таљ­ни­је ис­тра­же­не 33 ло­ка­ци­је и са­слу­ша­но на де­се­ти­не све­до­ка. Нај­ве­ћи про­блем за ефи­ка­сни­ји и бр­жи рад је­су ор­га­ни­за­ци­о­но тех­нич­ка сред­ства и фи­нан­сиј­ска по­др­шка за пу­то­ва­ња, што зна­чај­но успо­ра­ва да­ља ис­тра­жи­ва­ња (на­ро­чи­то те­рен­ски рад) и сни­ма­ња ло­ка­ци­ја и све­до­ка ван Бе­о­гра­да.

            Огро­ман про­блем код уби­ци­ра­ња ло­ка­ци­ја тај­них гроб­ни­ца  је­сте дуг про­ток вре­ме­на и већ вре­ме­шност по­сто­је­ћих или не­до­ста­так све­до­ка из пр­ве ру­ке. Че­сто се ра­ди о по­том­ци­ма и из­во­ри­ма из дру­ге ру­ке, ко­ји су не­до­вољ­но пре­ци­зни, док се у до­ку­мен­ти­ма, рет­ко или ни­кад, не на­во­де са­ме тач­но ло­ка­ци­је ег­зе­ку­ци­ја. Дру­го, и да се на­во­де, прак­тич­но је не­мо­гу­ће про­на­ћи ло­ка­ли­тет, без де­таљ­не ма­пе или живог све­до­ка, ко­ји тач­но од­ре­ђу­је ло­ка­ци­ју.

 

           Наведени број локација је са­мо пре­сек до сада еви­ден­ти­ра­них тај­них гроб­ни­ца на те­ри­то­ри­ји Ср­би­је, пре­ма све­до­че­њи­ма и до­ја­ва­ма у то­ку 2010-2011. го­ди­не. Само је­дан део тих ло­ка­ци­ја (тридесет три) је  де­таљ­ни­је ис­тра­жен. У  са­мо четири слу­ча­ја спро­ве­де­не су проб­не екс­ху­ма­ци­је, ко­је су у два слу­ча­ја би­ле по­зи­тив­на (По­ток Зми­ја­нац-Бо­ље­вац и Гув­ни­ште код Вла­со­тин­ца). Пред Од­бо­ром за ис­тра­жи­ва­ње су да­ља ис­пи­ти­ва­ња ло­ка­ци­ја,  сон­ди­ра­ње те­ре­на и, у од­ре­ђе­ним слу­ча­је­ви­ма, екс­ху­ма­ци­је.

 

      ЕКСХМИРАНЕ ТАЈНЕ ГРОБНИЦЕ:

 

Током прошле године ексхумиране су две локације тајних гробница:  поток Змијанац код Бољевца и тајна гробница у кругу Фиата (Застава) у Крагујевцу.

 

     1. ПОТОК ЗМИЈАНАЦ: Локација тајне гобнице Поток Змијанац откривена је 30. септембра 2010. од стране истраживача Државне комисије. Званична ексхумација отпочела је 14. јула 2011. у организацији Вишег суда у Зајечару и судије Миленка Станојевића. Ексхумација је поверена Институту ѕа судску медицину у Нишу.  Из само једне од две јаме у Потоку Змијанац код Бољевца ексхумирано је од стране Вишег сауда у Зајечару и копмплетирано 26 тела уз некоплетне остатке неколико других. Надамо се и очекујемо од истражногсудије ускоро ексхумирање и друге јаме са људским остацима. Ради се о побијеним цивилима-народним непријатељима из Бољевца и околиних села од 16. до 18. новембра 1944.  од стране припадника ОЗН-е и комунистичког режима за које Државна Комисија има потпуна сазнања и личне податке) на основу сведока и архивских истраживања. Дана 22. октобра 2010. у организацији Општине Бољевац и сарадњи са Државном комисијом организована је сахрана ексхумираних остатака у заједничку гробницу.

       2.  ФИАТ ЗАСТАВА: Истражни судија Вишег суда у Крагујевцу Зорица  Ђурић  нас је  9. 12. 2011. обавестила да је након више налаза костију на локацији  код паркинга зграде Енергетике решила да обустави грађевинске радове јер људски и морални разлози налажу да се према људским остацима односимо на цивилизован начин. Истрагу је поверила стручњацима Института за судску медицину из Београда. Госпођа Ђурић нас је консултовала о искуствима око процедуре ексхумације тајних гробница из времена с крај Другог светског рата и интересовала се каква су била наша искуства код ексхумације тајне гробнице Поток Змијанац у Бољевцу.

На основу досадашњих налаза утврђено је више десетина скелета и појединачних остатака на локацији паркиралишта код некадашње зграде Енергетике, на самом крају фабричког круга Фиата. Величина гробнице се креће отприлике 10 X 15 метара  Постоји основана сумња да се ради управо о тајној гробници насталој после Другог светског рата, где су стрељани народни непријатељи од стране револуционарних комунистичких власти. Ту сумњу додатно потврђује  чињеница да је, након уклањања слоја земље у дубини око метар истраживачки тим Института за судску медицину, којим руководе искусни антрополог др Марија Ђурић и археолог Андреј Старовић открио гомилу недогорелих свећа. Такође се сазнало од појединих сведока да су се овде годинама после рата окупљали потомци стрељаних и ту палили свеће. Чињеница да је овде настао паркинг управо преко јаме за коју се знало додатно потврђује сумњу да се највероватније ради о гробници народних непријатеља јер тако нешто не би било могуће да су ту кости стрељаних од фашиста. Негде шездесетих приликом ширења фабричког круга Заставе на овом месту саграђен је и паркинг приликом проширења фабричког круга, иако се за масовну гробницу знало. Том приликом, када је терен поравњаван оштећен је површински слој масовне гробнице, па се на њеном почетку налазе само делови скелета, док су се на већој дубини указали комплетни скелети ин-ситу. Лица су према досадашњим налазима убијана на том месту и није било сељења како се спекулисало јер су нађене и чауре метака које то потврђују.

 

© 2010 Министарство правде Републике Србије Комисија
за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944.
komisija1944.mpravde.gov.rs