Godišnji izveštaj 2011.

GODIŠNjI IZVEŠTAJ 2011.

 

 

I) AR­HIV­SKA IS­TRA­ŽI­VA­NjA I  PO­PIS ŽR­TA­VA

 

 

       Za­hva­lju­ju­ći an­ga­žo­va­nju ve­ćeg bro­ja sa­rad­ni­ka i vo­lon­te­ra iz ce­le Sr­bi­je i nešto znatnije fi­nan­sij­skoj po­mo­ći u 2011. godini Mi­ni­star­stva prav­de Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, Ko­mi­si­ja je u ovoj godini svo­ga ra­da pri­ku­pi­la po­dat­ke za pre­ko 17.000 novih stra­da­lih i ne­sta­lih li­ca  tako da se ukupno u bazi nalazi do danas negde preko 36. 000 lica na čijem sređivanju tek treba dalje raditi budući da ima određenih ponavljanja i preklapanja. Po­red to­ga, Ko­mi­si­ji je ustu­plje­na ba­za od oko 27.000 stra­da­lih li­ca, ko­ju je po­pi­sao An­ket­ni Od­bor Skup­šti­ne Voj­vo­di­ne, ko­ja se trenutno obrađuje, a u na­red­nom pe­ri­o­du tre­ba da bu­de in­kor­po­ri­ra­na i usa­vr­še­na u je­din­stve­nu ba­zu po­da­ta­ka, do­stup­na gra­đa­ni­ma pre­ko web saj­ta Ko­mi­si­je. Po­da­ci o žr­tva­ma, naj­ve­ćim de­lom, su pre­u­ze­ti iz Ar­hi­va Sr­bi­je tj. (gra­đe BIA), Ar­hi­va Ju­go­sla­vi­je, lo­kal­nih Ar­hi­va Za­je­čar, Sme­de­rev­ska Pa­lan­ka, Sme­de­re­vo, Ča­čak, a za te­ri­to­ri­ju Voj­vo­di­ne naj­vi­še iz Ar­hi­va Voj­vo­di­ne.

 

PREGLEDNA ARHIVSKA GRAĐA U 2011:

 

ARHIV SRBIJE: U Ar­hi­vu Sr­bi­je iz gra­đe BIA pre­gle­da­no je i ob­ra­đe­no novih oko 50 zbirki dokumenta: 3 zbornika i 3 omota, što sa pršlogodišnjih    120 ku­ti­ja i fa­sci­kli, čini znatan deo tamošnjeg fonda. Takođe je počelo intenzivno pregledanje značajnih fondova u odeljenju Arhiva Srbije u Železniku gde se vrši pregledavanje fonda Zemaljske komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača, koja sadrži oko 200 fascikli,  kao fonda tužilaštva, Vrhovnog suda i drugih fondova, koji se tiču problematike istraživanja Državne komisije. Intezitet pronađenih grupnih spiskova i knjiga streljanih u Fondu BIA u Arhivu Srbije opada, pa se sada podaci o stradalim licima nalaze sporadično i u sekundarnoj građi. 

            Ukupno je na osnovu navedene građe popisano  preko 2000 stradalih i nestalih lica.

 

VOJNI ARHIV:

U Vojnom Arhivu, gde su najviše skoncetrisani istraživački napori,  pregledani su fondovi: NOVJ (114 fascikli), VBA, oko 50 upisnika knjiga i registara Vojnih sudova, kao i arhive OZN-e i KNOJ-a (više desetina fondova).

Ukupno je u bazu uneseno oko 4.000 lica, mahom na osnovu Upisnika i registara Vojnih sudova i građe VBA.

 

ISTORIJSKI ARHIV BEOGRADA: U ovom arhivu pregledani su fondovi koje je BIA predala ovom Arhivu, a sadrže lična dosijea, zatim građa Okružnih narodnooslobodilačkih odbora, Konfiskacija imovine i Spisak službenika uprave grada Beograda AO/PO, Komanda srpske državne straže , dosijea Ozne.

U ovom Arhivu popisano je 508 stradalih i nestalih lica.

 

ARHIV VOJVODINE:

 

        Za sada je u Arhivu Vojvodine popisano 7327 žrtava, od toga je 847 streljano na osnovu sudskog rešenja, a ostali su likvidirani. Ova lica su popisana uglavnom na  osnovu knjiga i spiskova streljanih OZN-e, građe Vojnih sudova i Pokrajinske komisije za suđenje ratnim zločincima i saradnicima okupatora.   Iz ostalih izvora, kao što je arhiva Anketnog odbora Skupštine Vojvodine popisano je više od 10.000 žrtava, ali ovde nisu uračunate nemačke civilne žrtve, koje su umrle u logorima širom Vojvodine.

	ARHIV VOJVODINE presuđeni/osuđeni	UJEDINjENA BAZA PODATAKA presuđeni
BAČKA	3733/234	6458
BANAT	1405/153	1879
SREM	1342/460	1688
UKUPNO	6480/847	10025
	7327	10025

 

Ve­li­ki broj li­ca je po­pi­san za­hva­lju­ju­ći do­ja­va­ma gra­đa­na pre­ko In­fo-cen­tra (te­le­fo­ni, web sajt, e-mail), ko­ji se na­la­zi u In­sti­tu­tu za sa­vre­me­nu isto­ri­ju i na osno­vu dru­gih se­kun­dar­nih iz­vo­ra (li­te­ra­tu­ra, zah­te­vi za re­ha­bi­li­ta­ci­ju, zah­te­vi za uvid u do­si­jea Arhivu Srbije itd.)

 

1.      OKVIRNI  PRESEK DO SADA  UNESENIH PODATAKA

O STRADALIM LICIMA I ISTRAŽENE LOKACIJE

Napomena: Samo  pet okruga koja su boldirana spadaju u red detaljno obrađenih; ostali su samo u procesu obrade, manje ili više odmakli. U predatoj arhvi BIA nedostaje za sada oko 40% arhivske dokumentacije o streljanima.

 

 

 

 

 

 

    

PROJEKAT IZRADE BAZE PODATAKA ,,OTVORENA KNjIGA“

 

 Od početka novembra 2011. startovao je i projekat izrade savremene baze podataka koju bi u savremnoj i efikasnoj formi prezentovala široj javnosti i zainteresovanim licima i institucijama podatke do kojih je došla Komisija. U taj projekat Otvorena knjiga žrtava uključeno je pet istraživača i koordinator čiji je zadatak da u narednih šest meseci prevedu u ovu formu više od 30 000 žrtava. Ovaj format podržao bi i atačmente sa fotografijama, dokumentima i istovremno omogućio uzradu kvalitetne brze  statistike stradanja po različitim kategorijama. Do sada (februar 2012)  je uneto u ovu formu oko 10. 000 imena iz Smederevskog, Timočkog, Severnobačkog, Kolubarskog, Jablaničkog i Niškog okruga kao i Vojvodine. Izradu baze servisira Ministarstvo pravde Republike Srbije i firma BGDREAM.

 

DOKUMENTACIONI CENTAR:

 

      Uči­njen je na­por da se for­mi­ra Do­ku­men­ta­ci­o­ni cen­tar žr­ta­va. U tu svr­hu je od Mi­ni­star­stva prav­de do­bi­je­no oko 60 re­gi­stra­to­ra,  a In­sti­tut je iz­ra­dio 300 fa­sci­kli. Pri­ku­plja­ju se i ar­hi­vi­ra­ju do­ku­men­ti i fo­to­gra­fi­je od gra­đa­na i po­to­ma­ka. Na kra­ju ova­kvog po­sla bi se tokom naredne godine u sa­rad­nji sa ne­kim od mu­ze­ja ili ar­hi­va even­tu­al­no or­ga­ni­zo­va­la i iz­lo­žba po­sve­će­na žr­tva­ma.

      Gra­đa, sli­kana iz ar­hi­va BIA-e u Ar­hi­vu Sr­bi­je,  ču­va se na po­seb­nim mo­bil­nim hard dis­ko­vi­ma i u vi­še ko­pi­ja je ar­hi­vi­ra­na u In­sti­tu­tu. Do sa­da je fo­to­gra­fi­sa­na gra­đa za tri okru­ga ili oko 800 fo­to­gra­fi­ja, što je ne­za­do­vo­lja­va­ju­će i spo­ro. Takođe je skenirana ili fotokopirana građa u Istorijskom arhivu Beograda i Vojnom arhivu Pred­log je da se na tom po­slu u Ar­hi­vu Sr­bi­je, uz po­moć Ko­mi­si­je an­ga­žu­ju vi­še li­ca i na to­me tre­ba da­lje ra­di­ti. Dru­gi ve­li­ki pro­blem je što u gra­đi BIA pre­da­toj Ar­hi­vu Sr­bi­je ne­do­sta­ju spi­sko­vi stre­lja­nih za oko 40% okru­ga u Sr­bi­ji, uklju­ču­ju­ći ve­li­ke gra­do­ve Be­o­grad, Kra­gu­je­vac, Ša­bac, No­vi Sad. Is­tra­ži­va­či Ko­mi­si­je će se, u da­ljem ra­du, upu­sti­ti u tra­ga­nje za istim u dru­gim ar­hi­vi­ma. Ta­ko­đe, po­sto­ji i ve­li­ki pro­blem fi­nan­sij­ske pri­ro­de. Ne­do­sta­ju sred­stva za an­ga­žo­va­nje ve­ćeg is­tra­ži­va­ča u lokalnim sredinama, ko­ji bi u raz­li­či­tim ar­hi­va­ma oba­vlja­li po­slo­ve uno­še­nja po­da­ta­ka, či­me bi se znat­no ubr­za­lo is­tra­ži­va­nje.

 

II). LO­KA­CI­JE TAJ­NIH GROB­NI­CA

 

      Do kra­ja no­vem­bra 2011. evi­den­ti­ra­no je, na osno­vu pri­ja­va gra­đa­na i sve­do­ka, preko 200 lo­ka­ci­ja tanih grobnica. Od tog bro­ja. to­kom ove go­di­ne, bli­že su is­pi­ta­ne i sni­mlje­ne  lo­ka­ci­je u Raškom, Valjevskom, Šumadijskom, Mačvanskom ookrugu, Be­o­gra­du kao i u Severnobačkom okrugu u Vojvodini . Ukup­no su sni­mlje­ne i do sada de­talj­ni­je is­tra­že­ne 33 lo­ka­ci­je i sa­slu­ša­no na de­se­ti­ne sve­do­ka. Naj­ve­ći pro­blem za efi­ka­sni­ji i br­ži rad je­su or­ga­ni­za­ci­o­no teh­nič­ka sred­stva i fi­nan­sij­ska po­dr­ška za pu­to­va­nja, što zna­čaj­no uspo­ra­va da­lja is­tra­ži­va­nja (na­ro­či­to te­ren­ski rad) i sni­ma­nja lo­ka­ci­ja i sve­do­ka van Be­o­gra­da.

            Ogro­man pro­blem kod ubi­ci­ra­nja lo­ka­ci­ja taj­nih grob­ni­ca  je­ste dug pro­tok vre­me­na i već vre­me­šnost po­sto­je­ćih ili ne­do­sta­tak sve­do­ka iz pr­ve ru­ke. Če­sto se ra­di o po­tom­ci­ma i iz­vo­ri­ma iz dru­ge ru­ke, ko­ji su ne­do­volj­no pre­ci­zni, dok se u do­ku­men­ti­ma, ret­ko ili ni­kad, ne na­vo­de sa­me tač­no lo­ka­ci­je eg­ze­ku­ci­ja. Dru­go, i da se na­vo­de, prak­tič­no je ne­mo­gu­će pro­na­ći lo­ka­li­tet, bez de­talj­ne ma­pe ili živog sve­do­ka, ko­ji tač­no od­re­đu­je lo­ka­ci­ju.

 

           Navedeni broj lokacija je sa­mo pre­sek do sada evi­den­ti­ra­nih taj­nih grob­ni­ca na te­ri­to­ri­ji Sr­bi­je, pre­ma sve­do­če­nji­ma i do­ja­va­ma u to­ku 2010-2011. go­di­ne. Samo je­dan deo tih lo­ka­ci­ja (trideset tri) je  de­talj­ni­je is­tra­žen. U  sa­mo četiri slu­ča­ja spro­ve­de­ne su prob­ne eks­hu­ma­ci­je, ko­je su u dva slu­ča­ja bi­le po­zi­tiv­na (Po­tok Zmi­ja­nac-Bo­lje­vac i Guv­ni­šte kod Vla­so­tin­ca). Pred Od­bo­rom za is­tra­ži­va­nje su da­lja is­pi­ti­va­nja lo­ka­ci­ja,  son­di­ra­nje te­re­na i, u od­re­đe­nim slu­ča­je­vi­ma, eks­hu­ma­ci­je.

 

      EKSHMIRANE TAJNE GROBNICE:

 

Tokom prošle godine ekshumirane su dve lokacije tajnih grobnica:  potok Zmijanac kod Boljevca i tajna grobnica u krugu Fiata (Zastava) u Kragujevcu.

 

     1. POTOK ZMIJANAC: Lokacija tajne gobnice Potok Zmijanac otkrivena je 30. septembra 2010. od strane istraživača Državne komisije. Zvanična ekshumacija otpočela je 14. jula 2011. u organizaciji Višeg suda u Zaječaru i sudije Milenka Stanojevića. Ekshumacija je poverena Institutu ѕa sudsku medicinu u Nišu.  Iz samo jedne od dve jame u Potoku Zmijanac kod Boljevca ekshumirano je od strane Višeg sauda u Zaječaru i kopmpletirano 26 tela uz nekopletne ostatke nekoliko drugih. Nadamo se i očekujemo od istražnogsudije uskoro ekshumiranje i druge jame sa ljudskim ostacima. Radi se o pobijenim civilima-narodnim neprijateljima iz Boljevca i okolinih sela od 16. do 18. novembra 1944.  od strane pripadnika OZN-e i komunističkog režima za koje Državna Komisija ima potpuna saznanja i lične podatke) na osnovu svedoka i arhivskih istraživanja. Dana 22. oktobra 2010. u organizaciji Opštine Boljevac i saradnji sa Državnom komisijom organizovana je sahrana ekshumiranih ostataka u zajedničku grobnicu.

       2.  FIAT ZASTAVA: Istražni sudija Višeg suda u Kragujevcu Zorica  Đurić  nas je  9. 12. 2011. obavestila da je nakon više nalaza kostiju na lokaciji  kod parkinga zgrade Energetike rešila da obustavi građevinske radove jer ljudski i moralni razlozi nalažu da se prema ljudskim ostacima odnosimo na civilizovan način. Istragu je poverila stručnjacima Instituta za sudsku medicinu iz Beograda. Gospođa Đurić nas je konsultovala o iskustvima oko procedure ekshumacije tajnih grobnica iz vremena s kraj Drugog svetskog rata i interesovala se kakva su bila naša iskustva kod ekshumacije tajne grobnice Potok Zmijanac u Boljevcu.

Na osnovu dosadašnjih nalaza utvrđeno je više desetina skeleta i pojedinačnih ostataka na lokaciji parkirališta kod nekadašnje zgrade Energetike, na samom kraju fabričkog kruga Fiata. Veličina grobnice se kreće otprilike 10 X 15 metara  Postoji osnovana sumnja da se radi upravo o tajnoj grobnici nastaloj posle Drugog svetskog rata, gde su streljani narodni neprijatelji od strane revolucionarnih komunističkih vlasti. Tu sumnju dodatno potvrđuje  činjenica da je, nakon uklanjanja sloja zemlje u dubini oko metar istraživački tim Instituta za sudsku medicinu, kojim rukovode iskusni antropolog dr Marija Đurić i arheolog Andrej Starović otkrio gomilu nedogorelih sveća. Takođe se saznalo od pojedinih svedoka da su se ovde godinama posle rata okupljali potomci streljanih i tu palili sveće. Činjenica da je ovde nastao parking upravo preko jame za koju se znalo dodatno potvrđuje sumnju da se najverovatnije radi o grobnici narodnih neprijatelja jer tako nešto ne bi bilo moguće da su tu kosti streljanih od fašista. Negde šezdesetih prilikom širenja fabričkog kruga Zastave na ovom mestu sagrađen je i parking prilikom proširenja fabričkog kruga, iako se za masovnu grobnicu znalo. Tom prilikom, kada je teren poravnjavan oštećen je površinski sloj masovne grobnice, pa se na njenom početku nalaze samo delovi skeleta, dok su se na većoj dubini ukazali kompletni skeleti in-situ. Lica su prema dosadašnjim nalazima ubijana na tom mestu i nije bilo seljenja kako se spekulisalo jer su nađene i čaure metaka koje to potvrđuju.

 

© 2010 Министарство правде Републике Србије Комисија
за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944.
komisija1944.mpravde.gov.rs